Gradski, seoski, primorski, velegradski ili lokalpatriotski. Sve je to život. Najbolja kombinacija je sve po malo, mada, možda zvuči nemoguće. Svakojake su prepreke, izgovori, opravdanja koja bi nas odvratila od stapanja sa samim sobom bilo uz šum talasa, “dreku” automobila ili uz zov divljine u nekoj zabiti.

Bežim i od jednoličnog života i od problema, pa baš me briga šta vi mislite o tome. Ja bih, ako nemate ništa protiv, da promenim sredinu i “zakrečenje” u glavi od svakodnevne kolotečine. Meni bar sva rešenja stižu na točkovima, pa kako god se to zvalo. Ne dopustivo je stajati na jednom mestu i čekati da nešto padne sa neba, a još gore ne čekati  ništa.

 

Živeti u pokretu, istraživanju i otkrivanju svega i svakoga. U stvari živeti nomadski i uklapati se u svaku sredinu, sa strahom ili bez. Nekoliko godina ili ceo život ne pripadati nigde, ni jednom gradu, ni jednoj sredini, pa to je tek neko umeće.

 

Donosim radikalnu odluku, apatični dremež mora se probuditi. Krećem na put odmah, pa kud puklo da puklo. Svaka promena je dobra, ako ništa bar ću saznati šta mi se ne sviđa, u krajnjem slučaju.

 

A šta je sa vama i vašim radikalnim odlukama? Samo bez dvoumljenja, molim.