Photo blog KLIK KLAK

Ako imate poseban ukus koji je teško zadovoljiti pogotovo ako je u pitanju kutak u kojem spavate i svakodnevno boravite, latite se alata i postanite sam svoj majstor. Jedan od njih je i Esad Ibrahimović (23) iz Živinica, koga smo pitali da nam otkrije tajne u pronalaženju zanimljivih ideja za pravljenje nameštaja i dekoraciju sopstvenog doma.

Ukrasi za cveće, poput limenih leptirića, drvene klupe i stolice, saksije od starih guma za kola, police za knjige, kameni držači za cveće, makete kuća, fontane od kamena, samo su neke od rukotvorina ovog vrednog i maštovitog momka, koji je prepoznatljiv po “paroli”- uradi sam.

“Ovim poslom se bavim od malih nogu. Imao sam sreću što mi je deda, koji je bio odličan majstor u pravljenju alata, sehara, starih kovčega,  preneo tehnike ovog starog zanata, te nisam morao da učim sa interneta”,  priča Ibrahimović, ističući prednosti svetske globalne mreže, nazvavši je “čudom današnjice”.

Za ovaj posao najbolji su prirodni materijali i predmeti koji u sebi imaju što manje hemije. Drvo i kamen su idealni. Iako je pomenuti majstor-umetnik ovaj zanat naučio od svog dede, savetuje početnicima da na internetu mogu naći milion saveta, uputa, slika i objašnjenja kako napraviti neki predmet.

Međutim, mladi, na žalost, nisu zainteresovani za “majstorstvo po kući”, a volja ako ne manjka, ne treba je sputavati. Jer svako se može oprobati u pravljenju ili običnoj obradi starih predmeta od drveta. Podstičući druge, naš sagovornik je objektivan, pa kaže da bez ljubavi prema ovoj “umetnosti” ne vredi počinjati. 

“Za mene je ovo hobi i ne volim da prodajem napravljene predmete, već da poklanjam. Izuzeci su kad mi ljudi naruče, na primer drvenu klupu, to već ne mogu da ne naplatim. Takođe, i material koji nabavljam je skup”, skromno, poštujući svoj talenat i rad, priča Esad i dodaje da nema neku posebnu radionicu, već da radi gde god ima slobodnog prostora, u kući ili dvorištu.

Kad vidite dela ovog mladića, pomislite na neki magični štapić. Prepoznavši naš radoznali pogled, otkriva nam da pravljenje jednog predmeta zavisi i od vrste i od materijala istog, ali da je u suštini jedan dan dovoljan za sve svoje ideje koje želite realizovati kroz ovo rukotvorstvo.

Sve što može da iskoristi od materijla i od starih predmeta pada u Esadove ruke na preradu i dalje ukrašavanje istih. Znači, za konkretno služenje svrsi, ne kupeći prašinu u podrumima i ostavama, što je još jedna od mnogih koristi u bavljenju ovim poslom.

On je u ovom poslu veoma dobar, potvrđuju mnogi, a pored toga što se bavi i pčelarstvom, još i trenira MMA (mešavina više borilačkih veština), odlučio je da se obradom i preradom starih predmeta bavi do kraja života. Sad, šta ćete vi uraditi i kako ćete se dokazati u ovom majstorstvu, vreme će pokazati.

Kao primer, možete ovo rukotvorstvo shvatiti kao čitanje knjiga, koje možda najbolje posluži za relaksaciju, a ujedno i za dobijanje pohvala od ljudi za sve što napravite, a što između ostalog utiče i na samopouzdanje.

autor bloga za Sanmagazin (www.sanmagzin.com)

 

  

Kao i prethodni sagovornici i Jelena nam je svojim iskustvom potvrdila da ručna radinost ima sve izglede za uspeh na tržištu, ali razlog zbog kojeg je ovaj stari zanat zapostavljen jeste nesigurnost i neinventivnost samih rukotvoraca.

 

 

"Cene dečijih trakica se kreću do 5 KM, rajfove naplaćujem po 6, satiće po cijeni od 10-15 maraka, a kutije za nakit rađene dekupaž tehnikom su do 10 KM", skromno Milana otkriva svoj kutak i objektivno ističe, pred kraj razgovora, da se usled nedostatka posla u državi dosta ljudi okrenulo ručnom radu, ali da to i koči prodaju jer ne mogu svi priuštiti sebi komad istog.

Malo privatno preduzetništvo je danas, u vremenu kada retko ko hoće da nas zaposli za platu dostojnu čoveka, sve popularnije. Da li će u budućnosti svaki hobi prerasti u sopstveni biznis ili je to pod moranje i da li se otvaraju vrata davno zaboravljenim zanatima, otkrivamo u tri dela kroz iskustva i radionice pojedinih krativaca.

Prvo smo dobili odgovore od osnivača "mini radionice"- "Tajna mašte".

Jelena Jovičić (30) i Aleksandra Kompar (30) iz Brčkog, pre dve godine počele su da prave nakit iz hobija, koji, kako one potvrđuju, ima mogućnosti da preraste u mini biznis.

“Sve je počelo iz dokolice i iz želje da na kreativan način utrošimo svoje vreme. Sad da li je to hobi ili mini biznis teško je to reći jer je linija između toga jako tanka, s obzirom da prodaja našeg nakita ide uzlaznom putanjom”, objašnjava za Klik Klak Jelena Jovičić.

Iako “Tajne mašte” još uvek nemaju rešeno pitanje radnog prostora, njihova radionica je njihov životni prostor, pa se perlice i glina mogu naći na krajnje neočekivanim mestima kuće, što najteže pada članovima njihovih porodica i od istih zahteva najviše razumevanja.

Do materijala za ručne radove se generalno teško dolazi, jer su radnje repromaterijala kod nas skupe pa se sve svodi na naručivanje sa raznih internet prodavnica, koje su za naše uslove još uvek nepristupačne.

“Međutim, kada završimo sa nabavkom i dobijemo materijal u svoje ruke tad nastaje čarolija i prelazak u jedan drugi svet bez briga, problema i sive svakodnevice. Što duže traje pravljenje jednog komada nakita to je on za nas cenjeniji. Za minđuše od perlica potrebno je bar dva sata a za minđjuše od polimerne gline jedan dan”, sa osmehom, upadajući jedna drugoj u reč, dodaju  Jelena i Aleksandra.

I za kraj našeg razgovora, one preporučuju da ne treba gubiti nadu, već biti istrajan, jer kod nas ručni rad doživljava ekspanziju. I da je za isti potrebno mnogo truda i ljubavi.

“Po našem mišljenju perspektivu i šansu za uspeh imaće oni koji se budu dovoljno trudili, odnosno oni koji budi prema rukotvorinama gajili najveću ljubav, jer je jedino ljubav neiscrpan izvor kreativnosti i ono sto ljudi prepoznaju i cene u svakom ručnom radu”, zatvarajući vrata "Tajne mašte", rekle su Jelena i Aleksandra.

U Srbiji 75 odsto zaposlenih dnevno popije makar jednu šoljicu kafe tokom radnog vremena, a često i više, pokazala je anketa sprovedena na sajtu poslovi.infostud.com.

Od 3.800 ispitanih, jedna trećina kaže da ne može bez jutarnje kafe, dok svaki drugi zaposleni popije dve do tri šoljice kafe u toku radnog dana.

Rezultati pokazuju da dnevna "potrošnja" anketiranih premašuje 5.500 šoljica kafe.

Iako se u Srbiji najčešće pije gorka kafa, među zaposlenima ima i onih koji ne funkcionišu bez minimum pet šoljica crnog carobnog napitka dnevno, ali njih je samo pet odsto. Ispitani ističu da im kafa služi kao dodatak cigareti, odnosno pušačkoj pauzi.

Takođe, među malobrojnima, samo pet odsto, su oni koji kafu piju iz zadovoljstva, pre nego iz potrebe, te oni popiju samo par šoljica tokom nedelje.   

A oko 20 odsto ispitanika reklo je da crni napitak uopšte ne pije.

Ako vam se nekad desilo da se rastužite u trenutku i to na nekom neprikladnom mestu "Klik klak" otkriva kako na jednostavan i najprirodniji način zaustaviti suze. Bez zavaravanja, svima se to dešava samo zavisi da li se o tome priča ili ne.

Prvo, čim osetite da vam suze oči probajte da pročistite grlo, blagim kašljucanjem kao kad imate prehladu.

"To će prekinuti 'mehanizam' u nosnoj duplji i grlu koji kontroliše plakanje", pojašnjava Rebecca Nagy iz Severne Karoline, ekspert opšte medicine i dodaje da je najbolje nakon takvog pročišćavanja grla par puta progutati. Tako se podiže jezik na nepce i blokira ga, a time onemogućava i proces plakanja.

"Često sam ovu tehniku zaustavljanja suza predlagala mladencima koji imaju problem kad stanu pred matičara", iznela je Nagy kao simpatičan primer.