Photo blog KLIK KLAK

Norveški koledž za dodatno obrazovanje, koji se nalazi 150 kilometara zapadno od Osla, pokreće program za one koji žele da postanu Vikinzi, objavili su njihovi mediji 4.avgusta.

U program je uključena obuka u mačevanju, stolarstvu, keramici i izradi nakita, piše norveški portal "Lokal".
Studenti će naučiti da prave i krovove od slame, a učiće i rituale Vikinga, između ostalog i žrtvovanje životinja.

Mediji navode da je interesovanje za drevne skandinavske borce pojačano poslednjih godina zahvaljujući popularnim serijama poput "Igre prestola" i "Vikinzi". 

Izvor: Agencije 

Kako životinje sa debelim krznom preživljavaju nesnosne vrućine? Ima li razlike između ljudi i životinja kad žega udari na sve strane?

Mnoge divlje životinje beže i iz šume po letnjim vrućinama, ali jedan medo nam je dao pravi odgovor okupavši se u Ohridskom jezeru na temperaturi od 38 stepeni Celzijusovih. 

Medved je viđen na jednoj napuštenoj plaži kod starog autokampa "Treska" u blizini struškog sela Radožda.

Zanimljivo je da prisustvo medveda uopšte nije uznemirilo malobrojne kupače na plaži. 

Medved se rashlađivao dalje od kupača, koji su se radovali neuobičajnom "turisti" na plaži.

Izvor: Agencije 

Australijanac Feliks Zemdegs postao je novi svetski šampion u slaganju Rubikove kocke na takmičenju održanom u nedelju uveče, 19.jula, u Sao Paulu, preneli su brazilski mediji na internetu. Zemdegs je složio kocku za 5,69 sekundi, što je blizu rekorda od 5,25 sekundi koji drži Amerikanac Kolin Berns.

Mladi 19-godišnji Australijanac je već bio svetski šampion 2011. kada je složio kocku za 5,66 sekundi.

Takmičari su imali 17 zadataka, među kojima slaganje kocke jednom rukom, stopalima ili vezanih očiju.

Rubikova kocka je mehanička igračka koju je 1974. godine izumeo mađarski pronalazač i profesor arhitekture Erne Rubik i sastavljena je od 26 manjih plastičnih kockica koje se vrte oko središnjeg jezgra. Svaka od šest stranica koje čine kocku u rešenom obliku je različite boje.

Postoji 40.320 načina za sklapanje kocke, ali uprkos tome, uvežbani igrači, uglavnom uz pomoć algoritma za rešavanje, mogu izuzetno brzo da dođu do rešenja.

Izvor: Agencije

Kako Bugarska afirmiše svoju zemlju? Da li "lude" ideje mogu poboljšati turizam i priliv u kasu? Da.

Bugarski građevinari dokazali su to sagradivši kuću naopačke, sa obrnutim krovom koji je "prilijepljen" za zemlju umjesto da gleda ka nebu.

Neuobičajne ideje nisu nove u ovom delu Bugarske budući da je u selu Lešen već izgrađena kuća od gline "Kremenko" u kojoj se može noćiti. 

Pored Bugara, ovakve se atrakcije mogu videti u Kini, Nemačkoj, Poljskoj. 

Szymbark, Poljska 

Hitibu, Nemačka

Fengjing, Kina 

Izvor: Agencije 

Da su neke zemlje kolko tolko pošteđene krimina pokazuje i skorašnji događaj.

Nakon 50 godina na škotskom ostrvu Kana, 17. juna, zabeležen je prvi zločin - neko je iz prodavnice ukrao novac iz blagajne, šest vunenih kapa i nekoliko kozmetičkih proizvoda.

Lopovi su ispraznili police sa slatkišima, kafom, baterijama i sličnim proizvodima. 

Vlasnicu trgovine najviše je uzrujalo to što je neko ukrao šest vunenih kapa koje je ručno izradila i prodavala u dućanu.

Meštani decenijama nisu zaključavali vrata na kućama niti na drugim objektima, a sada strahuju da će morati to da rade - navode lokalni mediji. 

"Na žalost, to znači da ćemo morati zaključavati vrata trgovine preko noći", rekla je vlasnica iste i dodala da su je ostavljali  otvorenom samo zbog ribara kako bi se mogli poslužiti Wi-Fi-jem i kupiti sve što im je potrebno dok su se odmarali na našem ostrvu. 

Poslednja krađa na ovom ostrvu sa dvadesetak imanja desila se 1960-ih godina kada su ukradene drvene građevinske ploče. 

Izvor: Agencije 

Učenik iz Engleske otkrio je planetu udaljenu 1.000 svetlosnih godina od Zemlje dok je bio na praksi na Univerzitetu Kili.

Sa svojih 15 godina, koliko je tada imao ušao je u istoriju kao najmlađa osoba koja je otkrila neku planetu.

Naučnicima je bilo potrebno dve godine da potvrde njegovo otkriće.

Posmatranja su obavljena teleskopima u Čileu i na univerzitetima u Ženevi i Liježu, preneo je BBC.

Tom Veg (sada 17) je 12. juna izjavio da je "veoma uzbuđen" zbog potvrde njegovog otkrića. Planeta će dobiti ime na konkursu koji je trenutno raspisan.

Izvor: Agencije

Riba, čija konzumacija izaziva paralizu i smrt, ulovljena je juče, 6. maja, u Uvali Lapadu, potvrđeno je u Institutu za okeanografiju i ribarstvo u Splitu.

Iz splitskog Instituta ističu da je sve više prijava da je u Jadranu ulovljena ova riba, čiji je otrov 1.250 puta snažniji od cijanida.

Ovo je drugi primerak ulovljen ove godine, kažu u dubrovačkom Institutu za more i priobalje.

Riba fugu ima stanište u Indijskom okeanu, a u Mediteran dolazi kroz Suecki kanal zbog klimatskih promena i povećane temperature mora.

Stručnjaci sa dubrovačkog Instituta navode da je ova riba sve češća u Jadranskom moru, a da je na istočnom Mediteranu postala jedna od dominantnijih vrsta, prenose hrvatski mediji.

Zbog sve češće pojave ove ribe stručnjaci upozoravaju da je potrebna hitna edukacije jer je riječ o pogubnoj vrsti.

Preporučuje se da se riba fugu ne uzima golim rukama već u rukavicama.

Iako je reč o smrtonosnoj ribi, ona vekovima predstavlja delikates na japanskoj trpezi.

Smeju je pripremati samo kuvari koji prođu posebnu višegodišnju obuku i steknu licencu, kao dokaz da su savladali sve potrebne veštine u pripremi.

Umeće i iskustvo kuvara jedini je garant da večera nekome neće biti poslednja u životu, jer protivotrova nema.

Otrov tetrodotoksin, smrtonosna bistra supstanca, nema ni ukus ni miris po kojima bi mogla da se prepozna i odstrani. Najviše otrova ima u jetri, bubrezima, predelu oko reproduktivnih organa i u koži ribe.

Oni koji su je jeli i preživeli to iskustvo, tvrde da je i najukusnija.

Ribolovci je otpremaju u restorane živu, gde izložena u akvarijumu čeka da je gost izabere za ručak ili večeru.

Fugu riba može ponekad da se kupi i na pijaci, ali opasnost upravo odatle i vreba. Kada osoba, koja ima nedovoljno iskustva, odluči da je kupi i sama pripremi, tragedija je skoro neminovna.

Žrtva posle obroka ostaje paralisana, ali potpuno svesna. Smrt nastupa gušenjem.

Tokom posljednjih godina farmaceutska industrija pokazuje sve veći interes za prikupljanjem otrova ove vrste ribe.


Izvor: Srna

Švedska država kažnjava gazde kafana i restorana u kojima gosti spontano zaplešu.

Da li je to normalno ili zakoni severnih država moraju da regulišu sve, pa i kako ljudi misle i dišu, pitamo se.

Kako prenose agencije, 3. aprila, parlament je odbio da podrži izmene zakona koji reguliše tu oblast, a švedska policija je zadovoljna i tvrdi da "spontani ples" izaziva nerede koji vode do fizičkog sukoba.

Anders Varveus, vlasnik noćnog kluba koji je poveo kampanju protiv zakona i priredio protestni ples na ulicama, iznenađen je rezultatom glasanja u parlamentu. 

On navodi tri razloga zbog kojih se protivi specijalnim dozvolama bez kojih ugostiteljima, u čijim prostorijama dođe do "spontanog plesa", prijete novčane kazne. 

"Prvo - to je pitanje lične slobode. Kako će neko micati svoje telo nije pitanje zakona. Drugo, riječ je o teškom uplitanju države u živote građana. I na kraju - vrlo je teško provesti ovaj zakon. Koja je definicija plesa" - pita Verveus.

Dodajemo, šta ako neka plesna škola organizuje humanitarnu akciju ili se kao u Londonu jednostavno pojavi "eko-klub" na čijem podijumu telo dok pleše proizvodi 60 posto energije koja je potrebna za rad kluba? Šta li bi, u ovakvom slučaju, Šveđani preduzeli?

List "Dagens Niheter" opisuje zakon kao "sramotnu birokratsku relikviju" iz 1970-ih, ilustrirajući njegovu apsurdnost izvještajem inspektora koji je uočio "plesni prekršaj" u gradu Gavle.

"Na području lokala nalazilo se između 50 i 80 ljudi koji su se kretali u ritmu muzike na način koji podsjeća na ples" - pisalo je u službenom izvještaju inspektora.

Ugostitelji u Švedskoj dobijaju novčane kazne i gube dozvole za točenje alkohola ukoliko se gostima dopadne muzika, pa počnu da spontano plešu ili "cupkaju". 

Ako je ovo istina, i vodeći se idejom da samo "spontani ples" može dovesti do rizičnog i ne primerenog ponašanja, onda bi trebalo ubaciti i "čipove u mozgove" koji čitaju misli čoveka i svaka rizična "spontana pomisao" koja bi mogla ugroziti drugog trebala bi se novčano kazniti. Umesto da se bave kako sprečiti nove sukobe u svetu i građanske ratove, oni popunjavaju neke propise o zabrani plesa.

Šta reći za kraj, sem komentara da ovakva ograničena ponašanja nisu postojala ni u srednjem veku. Da ne pričamo šta bi na ovakav zakon rekli Kubanci i Latino Amerikanci koji sontano plešu od svoje kolevke pa do groba.

Saobraćajni znak za pešake sa neobičnim čikom koji smešno hoda možda nije baš legalan, al svakako podstiče na jedan pozitivan i otkačen, van kodeksa i normi, način razmišljanja pa i ponašanja, zašto da ne. Koliko su Norvežani opušteni može se videti na fotografijama i videu koji su postavili šaljivi pešaci. 

Saobraćajni trik u pograničnom malom gradu Orje u Norveškoj (sa 1.880 stanovnika), tera na smeh čak i vozače automobila.

„Apsolutno fantastično“, kroz smeh je rekao jedan vozač dok se zaustavljao ispred pomenutog pešačkog prelaza i gestikulacijom preneo da je zaista oduševljen ovom idejom.

Ipak, nije baš sve najprikladnije. Šaljivi znak krši saobraćajne propise. Međutim, gradonačelnici ovog malog mesta se dopao „gest“.

„Jasno je da svako treba da se ponaša propisno u skladu sa zakonom, ali ovakva vrsta šale treba da bude dozvoljena. Ne moramo se uvek ponašati strogo po pravilima, zar ne?“, smejući se poručuje gradonačelnica.

Da to je pravi pešački prelaz i pravi saobraćajni znak, ali to definitivno nije običan čikica koji daje primer ozbiljnog prelaska ulice, već možda neki „budući ministar šaljivog hoda“ (Monty Pyton’s the Ministry of silly walks) čime je inspirisana cela ideja.

Blog Klik Klak je pisao o Ministarstvu sreće koje ima Kraljevina Butan (pod naslovom - Ljudska sreća kao zapostavljen fenomen), pa da napravimo paralelu sa jednom slučajnom sagovornicom.

„Zašto ne bi i ova ideja šaljivog hoda bila ostvariva na neki svoj poseban način, zarad opšteg zdravlja i pozitivno „otkačene“ nacije, sa zdravim humorom. Jedno Ministarstvo otkačenog hoda i Balkanu ne bi škodilo, kao šlag na sve rupe u zakonu koje ima većina ex Yu zemalja. A kako ne mogu ništa drugo da promene ti obični građani, pešaci, mogu da se našale, da promene svoj hod, to je bar zabavno“, rekla je jedna beograđanka, koja je želela da ostane anonimna.

Za kraj, s obzirom da se Svetski dan šaljivog hoda obeležava 7. januara, kao što ga obeležava i Brno mali Češki grad, nije nemoguće da se toj fešti priključi i neki od „opuštenijih“ gradova Balkana, bar od sledeće godine. 

Video pogledajte na: https://www.youtube.com/watch?v=By95MlAGTjE&feature=youtu.be

Da je pitanje ljudske sreće važno govore mnoge ozbiljne studije i naučna istraživanja širom sveta. Jedan od dokaza je Kraljevina Butan koja ima i Ministarstvo sreće.

U danima praznika, često se osećamo srećnim, jer je većina nas u krugu najbližih ljudi, pa to osećanje topline i radosti želimo nekako da prenesemo na sve druge. Upravo zbog toga nije ni preporučljivo ostajati sam za vreme praznika, kažu psiholozi. No, Butan se ozbiljno, na državnom nivou, bavi fenomenom ljudske sreće, što ni jedan sektor a kamoli čitavo ministarstvo neke balkanske države može i da zamisli.

Vlada Kraljevine Butan osnovala je, početkom XX veka, kategoriju „bruto nacionalne sreće“ kroz koju se ozbiljno bavi merama za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode. A stanovnici pomenute zemlje, na severu Indije i istočnom obodu Himalaja, su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi u svetu, prema istraživanju britanskog magazina Businessweek-a.

Ovo Ministarstvo sreće brine o sreći i duhovnom blagostanju svojih građana. Međutim, Butan nije jedini, još jedna zemlja je najavila osnivanje istog.

Na Gallup-ovoj (svetska grupa za istraživanje) rejting listi o sreći naroda u svetu, Venecuela je na četvrtom mestu, a ideju za osnivanje “Ministarstva vrhovne socijalne sreće” dao je pokojni predsednik Ugo Čavez u cilju socijalne zaštite  građana.

Bilo da se radi o duhovnoj ili socijalnoj sreći, ovaj fenomen koji je teško opisati običnim narodnim jezikom, svakako je vrlo bitan ako ne i ključan posebno u današnje vreme. S tim u vezi vredi pomenuti i Ričard Bransona, osnivača Britanske kompanije “Virgine group”, koji u svom tekstu “Šta je najbolje merilo uspeha? Sreća.”primećuje da dobro raspoloženi, srećni i duhovno stabilni ljudi stvaraju i materijalne koristi, jer su u stanju da prave ekonomski profit.

Možda bi trebalo prvo da se ozbiljno pozabavimo uzajamnom i pojedinačnom osećanju sreće, da bar iniciramo stvaranje nekih centara koji će se baviti ovom problematikom, motivisati radnike da sa osmehom dolaze na posao, a direktore i poslodavce da stvaraju zdravo radno okruženje, pa tek onda da razmišljamo o ekonomskom prosperitetu, koji nas (pojedine zemlje Balkana) u svakom slučaju zaobilazi.

 (Dalje)