Zbog nedovoljne psihofizičke zrelosti, nedovoljnog životnog i saobraćajnog iskustva, deca vrlo često nisu u mogućnosti udovoljiti visokim zahtevima saobraćaja. Svakog dana na putevima širom sveta gine oko 3.000 ljudi, od čega oko 500 dece. Deklaracija o pravima deteta kaže: "Čovečanstvo duguje detetu sve najbolje što može dati".
Autorka bloga je istraživala na temu da li se i u gradu na Vrbasu sprovode kampanje koje unapređuju bezbednost najmlađih učesnika u saobraćaju, s obzirom da je juče, 14. juna, počeo i Sajam za decu i porodicu, prvi sajam te vrste u Banjaluci.
Prema jednom istraživanju Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, deca, kao pešaci, najčešće stradaju: usled prelaska kolovoza van pešačkog prelaza, zadržavanja i igre na kolovozu, kretanja duž kolovoza, igranja uz kolovoz, naglog istrčavanja na kolovoz, i dr.
„Svi moramo dostići svest o značaju saobraćajnih nezgoda za društvo u celini. Mnoge zemlje su prepoznale činjenicu da se bezbednošću saobraćaja može upravljati, te se Republike Srpska priključila aktivnostima iz Globalnog plana decenije akcije za bezbednost saobraćaja na putevima 2011-2020“, objašnjava Milenko Džever, dipl.inž.saobr., pri Agenciji za bezbednost saobraćaja Republike Srpske.
U svetu jeftine mere bezbednosti saobraćaja su odavno prepoznate kao dobar način da se kroz minimalna novčana ulaganja smanji rizik od nezgode prouzrokovane greškom čoveka.
Istraživanje sprovedeno u Engleskoj kao glavni uzrok nastanka saobraćajne nezgode odredilo je čoveka (95%), put sa okolinom (18%) i vozilo (6%). Zastrašujući su rezultati epidemioloških istraživanja koji su pokazali da u SAD svake godine od posledica zadobijenih povreda umre skoro 20.000 dece, a oko 30.000 postanu invalidi.
Đever navodi da Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srpske (ABSRS) sprovodi niz aktivnosti, u cilju unapređenje svih učesnika u saobraćaju a posebno ranjivih učesnika.
„Agencija u saradnji sa ostalim subjektima bezbednosti saobraćaja, sprovodi kampanje u cilju podizanja sviesti o bezbednsoti saobraćaja, kao i o učešću dece u saobraćaju. S tim u vezi bezbednost dece u saobraćaju zavisi od odgovornosti svih odraslih, bilo da su u pitanju vozači, roditelji, vaspitači, učitelji i dr.“, komentariše on i dodaje da vozači nisu samo dužni povećati oprez u blizini škola, vrtića, parkova, igrališta, voziti propisanom brzinom, već pratiti i pretpostaviti dečije postupke.
S ovim u vezi, lepo je rekao, škotski pedagog, Aleksandar Nil, (citiramo): „Od deteta ne treba tražiti da se suočava sa odgovornošću za koji nije spremno, niti ga treba opterećivati odlukama za čije donošenje nije dovoljno odraslo“.
Na pitanja šta se konkretno preduzima u Banjaluci na obezbeđenju bezbedosti dece u saobraćaju Đever nam obrazlaže da su Zakonom o bezbednsoti saobraćaja definisane zone škola u okviru kojih je nophodno primeniti posebne saobraćajno – tehničke mere. Takođe je i uloga lokalnih zajednica na rešavanju problema bezbednosti saobraćaja vrlo bitna, kao i da treba naglasiti da lokalne zajednice upravljaju svim lokalnim i nekategorisanim putevima, a samim tim i bezbednošću dece na tim putevima.
Kontradiktorno i vrlo začuđujuće jeste da su u većim, bogatijim zemljama jeftine mere bezbednsti saobraćaja postale standard za određene kategorije puteva, a kod nas njihova primjena nije ni u početnoj fazi. One podrazumjevaju: promene saobraćajnih znakova i oznaka na kolovozu (osnovna horizontalna i vertikalna signalizacija), oznake ivica kolovoza na stubovima u krivinama, signalizacija koja obavještava vozača da se nalazi u zoni škole, uređaji koji očitavaju brzinu vozila u blizini znaka ograničenja brzine, izdignute ivične linije i td.
Svetski izveštaj o prevenciji povređivanja, izdat od strane Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije, alarmantno upozorava da će do 2020.godine fatalnost nezgoda na putevima porasti za 60%, što će se naročito osetiti u slabo i srednje razvijenim zemljama.
Na primeru razvijenijih zemalja i njihovom
sprovođenju kampanja u borbi za bezbednost dece u saobraćaju, u severnom
Menhetnu se može videti da je u cilju prevencije saobraćajnog traumatizma kod
dece 1988.god. donesen paket mera kojim su, s jedne strane, uvedena školska
nastava o sigurnosti u saobraćaju i organizovani raznovrsni kulturni i sportski
događaji u kojima su, pod nadzorom starijih, učestvovala deca. Paralelno s tim
se, s druge strane, odvijala gradnja novih, od saobraćaja zaštićenih,
igrališta. Ovaj program sprovođen je u trajanju od 5 godina, a rezultati
istraživanja njegove efikasnosti posvedočili su o manjoj učestalosti smrtnih
slučajeva u saobraćaju.
Gospodinu Đeveru je postavljeno i konkretno pitanje: koje su to kampanje ili projekti koji će se sprovoditi u gradu na Vrbasu?
„Agencija u narednom periodu pored redovnih aktvnosti vezanih za početak školske godine, planira, a i aktivno radi na izradi projekata (koje će uključivati i radionice, predstave i sl) i kampanja u cilju unapređenja bezbednosti dece u saobraćaju“, najvljuje on, kao i dešavanja ove tematike na predstojećem Sajmu za decu i porodicu u Banjaluci.
Povodom Sajma za decu i porodicu, koji se prvi put održava u glavnom gradu RS, tokom njegovog dvodnevnog trajanja, (14. i 15. juna), ABSRS zajedno sa Auto-moto savezom Republike Srpske, u dvorani Borik improvizovaće dečiju igraonicu sa posebnim osvrtom na bezbednost dece u saobraćaju.
Za kraj da podsetimo, kao najznačajnijim (samim tim trebalo bi i najsavesnijim) nosiocima prevencije u saobraćaju smatraju se: policija, porodica, škola i dr. vaspitne ustanove, centri za obuku vozača, sredstva javnog informisanja, zdravstvene i tehničke službe i td.
Upravo radi prevencije, nekih pet jednostavnih i osnovnih pravila za bezbedno kretanje dece u saobraćaju koje im treba neprestano ponavljati su: 1.stani; 2. oslušni; 3. pogledaj levo pa desno; 4. i tek kada nema vozila; 5. kreni.
