Zbog velikog interesovanja za poslednji tekst koji smo objavili pod naslovom "Od ideje preko jednostavnih procedura do stabilne države" pripremamo nastavak ovog intervjua koj i će biti bogatiji kako sadžajem tako i sagovornicima.
S obzirom da smo primili veliki broj komentara i sugestija u vezi sa pomenutom temom, a koji su stigli na nas mail klik-klak@mail.com, najavljujemo vam komparaciju savremenih razvijenihi i nerazvijenih drzava, kao i dva nova sagovornika. O svemu tome uskoro u novom intervjuu samo na blogu Klik Klak.
Čoveka kome istraživački rad,
analiza društvene situacije i reforma javne uprave predstavlja svakodnevnu “rutinu”, pitali smo
kako danas jedna uprava, grad, opština treba da funkcioniše, kako da bolje
organizujemo državu koja bi zaista služila našim građanima i čije bi
institucije zaista bile od pomoći jednoj zajednici. Upoznajte rad Jova
Raškovića, diplomiranog ekonomistu iz Bijeljine čije analize polako uzdrmavaju
javnost u cilju razvoja društva u kojem životarimo.
Vaši tekstovi o raznim temama, kao što su: Uspostavljanje efikasne javne uprave, Gde se danas nalazi BiH, Zašto
strani investitori odustaju od daljeg ulaganja u BiH i td. puni su analiza
i brojki. Kako dolazite do tih informacija, na osnovu kojih analiza?
“Informacije koje predstavljam u
objavama na mom web sajtu pronalazim iz podataka koje prezentuju zvanične
državne i entitetske institucije kao i tekstovi objavljeni na određenim web
portalima. Tu su izveštaji objavljeni od: statističkih zavoda, Nacionalne
službe za zapošljavanje, objave različitih ministarstava, bilteni javnih
fondova, Poreske uprave, Uprave za indirektno oporezivanje, istraživanja
različitih instituta, izveštaji Investiciono razvojne banke i Agencije za
bankarstvo, izveštaji o poslovanju koje obavljaju poslovne banke i drugi izvori
podataka”, objašnjava Rašković.
Imate li saradnike u
svom istraživačkom radu?
“Što se tiče tema koje
objavljujem na mom web sajtu, mogu istaći da u dosadašnjem radu sve realizujem samostalno
i nemam aktivne saradnike. Postoje određene situacije gde mi se javljaju
čitaoci koji dostave komentar na objavljeni tekst, postave pitanja i daju određene
predloge za buduće teme koje procenjuju da treba da se predstave javnosti. Ono
što mogu istaći jeste da me u poslednje vreme sve više kako čitalaca tako i
ljudi iz sveta nauke kontaktira preko moje e-mail adrese i ta činjenica za mene
predstavlja pokazatelj da teme koje objavljujem privlače sve veći broj
korisnika interneta.”, otkriva nam.
Možda ključ društva blagostanja, što je odavno postalo utopija, jeste
bolja i organizovana javna uprava, ako se ne varam?
“Da bi u današnje vreme neka
društvena zajednica mogla da raste i da se razvija, potrebno je da ima
razvijenu i efikasnu upravu. Nije sporno da svaki pojedinac želi da mu se pruži
najkvalitetnija usluga. Na kvalitetu usluge klijent insistira kada kupuje proizvode
u trgovini, kada traži lek u apoteci, kada plaća račune u banci i u svim drugim
slučajevima gde je vidljiva razmena novac – roba i novac – usluga. Takav ugao
gledanja treba da se izgradi i u slučajevima kada pojedinci imaju potrebu da
koriste usluge javnih preduzeća, ustanova i institucija. Zašto bismo trebali
imati drugačiji osećaj kada tražimo usluge lečenja u privatnoj klinici i u
državnoj zdravstvenoj ustanovi? Zašto je poslovni nastup privatnih
osiguravajućih kompanija drugačiji i doživljava se kao kvalitetniji u odnosu na
javne osiguravajuće fondove? Zašto je efikasnija (to znači brža i jeftinija)
usluga koju svojim klijentima obezbeđuju organizacije sa privatnim vlasništvom
u odnosu kada se radi o proizvodima i uslugama koje svojim korisnicima pružaju
javna preduzeća, ustanove i institucije?”, navodi i dodaje da u današnje vreme javna administracija treba
da ima saradnički odnos sa svim privatnim i pravnim licima kojima pruža svoje
usluge. To podrazumeva promenu u dosadašnjem načinu organizovanja aktivnosti u
javnim preduzećima, ustanovama i institucijama.
Koji je recept nekog boljeg
života na Balkanu, ako ga uopšte ima? Koje su ključne stvari koje moramo pod
hitno promeniti u upravi jedne države, na primer kao što je BiH? Pošto se,
pretpostavljam, njome najviše bavite.
“Uspostavljanje efikasne javne
uprave podrazumeva da je sadašnju neefikasnu javnu upravu potrebno promeniti u
samoj osnovi sa ciljem da se ostvari visok nivo usluga u javnim institucijama
sa što jednostavnijim procedurama i što nižim troškovima poslovanja. Zato je
neophodno stvoriti sisteme i razviti koncepte koji mogu uticati da svaki
pojedinac, svaki građanin, dobije isti tretman u istim uslovima i da se zna šta
svako može da očekuje”, smatra on.
Uspostavljanje efikasne uprave u
vladinim institucijama, javnim preduzećima, agencijama, javnim
fondovima i drugim ustanovama u kojima država ima učešće u upravljanju
podrazumeva potrebu za promenom sistemskih vrednosti.
Tekst o promenama u upravljanju
javnim preduzećima, ustanovama i institucijama, Rašković predlaže da se pogleda
na njegovom web sajtu, gde precizno
navodi nekoliko bitnih aktivnosti koje se moraju preduzeti kako bi se uspostavila
efikasna javna uprava. (Ceo tekst se može pogledati na web adresi: http://raskovic.net/index.php/ideje-vodilje/151-uspostavljanje-efikasne-javne-uprave.)
Od koje tačke, sektora, principa treba krenuti pri reformisanju jednog
uređenja? Kad bi morali da navedete samo jedan, od kojeg principa ili sistemske
vrednosti bi krenuli?
“Potrebno je obezbediti
maksimalnu transparentnost u radu javnih preduzeća, ustanova i institucija. To
podrazumeva prevashodno da se izvrši promena u dosadašnjem pristupu kadrovske
politike i uspostavljanje aktivnog upravljanja ljudskim resursima. Ovo znači da
upravljanje kadrovima u javnoj upravi postavlja za cilj odustajanje od
partitokratije koja je danas dominantan oblik u kadrovskoj orjentaciji javnih
preduzeća, ustanova i institucija. U današnje vreme javne institucije se
doživljavaju kao plen kojeg treba da se domognu političke partije i pojedinci u
borbi za glasove birača na izborima. Ta paradigma mora da se promeni. U radu
javnih preduzeća, ustanova i institucija treba da se uvede profesionalizam i
merenje uspešnosti. To prevashodno podrazumeva promenu kadrovske politike u
javnim preduzećima, ustanovama i institucijama. Današnja situacija u javnim
institucijama je takva da se upravljanje kadrovima u javnim institucijama sprovodi
u različitim upravnim telima političkih partija koje su uzele učešće u
zakonodavnoj i izvršnoj vlasti na različitim nivoima. To znači da se kadrovska
politika javnih preduzeća, ustanova i institucija obavlja izvan samih
institucija. Takva praksa je neprihvatljiva, ako se uopšte želi razmišljati na
temu uspostavljanja efikasne javne uprave”, ističe naš sagovornik.
Koliko je teško pojedincu da sam analizira ključne stvari za stabilno
funkcionisanje jedne države?
“U današnje vreme ključni zadatak
jeste da se pronađu ljudi koji su sposobni za strategijsko razmišljanje, tj.
oni pojedinci čiji idejni nivo prelazi uobičajenu misaonu širinu. Potrebno je
pronaći ličnosti koje su u stanju da razmišljaju u širem kontekstu – ne
rukovodeći se ličnim ili interesima neke partije. Ne možete određenu ideju
predstavljati ljudima koji imaju predrasude i koji teže da obesmisle samu ideju.
Razgovarati sa onima koji razmišljaju u uobičajenim kategorijama, na teme koje
se nalaze izvan tih kategorija, isto je što i razgovarati sa decom. Većina
ljudi, ako su još i pametni, neće ozbiljno shvatiti takav razgovor. Čak i ako
neko do detalja razume kvantnu mehaniku, ta činjenica svedoči o postojanju
intelekta ili velikog obima znanja, ali ne i o širini njegove misli. Sam
intelekt, bez celovitog razmišljanja ništa ne može rešiti. Ne može se
raditi neki posao ako niste u stanju sagledati njegove razmere.
Jednostavno zato što ne želite da poverujete u mogućnost ostvarenja tog posla. Najviše
što mogu uraditi ljudi, koji potpuno razumeju i dele ovu ideju, ali koji nisu
naviknuti na šire razmišljanje, jeste da porazgovaraju na tu temu i drže se po
strani. Ali ništa konkretno nikada neće uraditi. Iz razloga što je to za njih
nemoguća misija. Pojedinac se može baviti samo realnim poslovima. Ali svako ima
svoju realnost. Za jednoga je realno gajiti paprike, za drugoga putovati
kosmičkim prostranstvima. Svakom pripada njegovo. Promeniti poredak stvari je
nemoguća misija za one pojedince koji su skloni predrasudama”, poredi Rašković.
Hoće li Vaše analize
doprineti nekim promenama bar u skorijoj budućnosti?
“Promene su već nastupile, sa
zadovoljstvom to mogu da izjavim. Teme koje postavljam na web sajtu
privlače sve veći broj čitalaca. Ljudi žele da vide drugačije mišljenje.
Ljudi se interesuju za ono što pišem. Još uvek je to prilično distancirana
reakcija, ali ipak je reakcija. Ljudi me kontaktiraju, šalju mi predloge i
predstavljaju nove ideje za naredne tekstove”, s ponosom kaže.
Za kraj, imate li neku poruku mladima koji žele da se bave
istraživačkim radovima ne bi li doprineli poboljšanju rada institucija i
savremenizaciji uprave kod nas, a sa ciljem da ostanu u zemlji u kojoj žive?
“Pitanje je šta mladi ljudi u našoj zemlji danas stvarno žele, u čemu
nalaze svoje zadovoljstvo i u čemu se nalaze izvori njihovog nezadovoljstva? Da
li su mladi ljudi u stanju da prepoznaju probleme koji ih okružuju? Sve su to
pitanja na koja svaki pojedinac treba da pokuša dati sebi odgovore. Kada
postave sebi ova pitanja, potrebno je da utvrde šta su izvori njihovih problema,
šta to uzrokuje da se osećaju nezadovoljno. Mladi ljudi treba da proizvedu nove
ideje, da se pokrenu, da preduzmu
određene aktivnosti prema institucijama. Od reakcije koju budu izazvali znaće
kolika je snaga njihovih ideja. Ideje su te koje pokreću sve”, zaklučuje
Rašković.
