Toliko mnogo tekstova postoji o ovoj temi, ali zainteresovanost o istoj je očigledno nepresušna. S toga, na zahtev čitalaca bloga Klik Klak, u narednim redovima otkrivamo još neke ljudske gestikulacije i njihova značenja.

Polazeći od nedavnog iskustva, pucketnje prstima u prisustvu drugih, vredno je svakog komentara. S tim u vezi, uvek se naježim  kada neko pucketa, tačnije "lomi" sopstvene prste. Pa sam se prvo zapitala da li to samo meni smeta i koliko je to uopšte pristojno. Naravno kad neko ponašanje počne da vas nervira, ono vas čak počne i pratiti. Prvo poznanik, pa onda šef i svi radnici. Kao da jedva čekaju samo mene da vide i da počnu da lome sopstvene prste. Grozno. I kada im skrenete pažnju  (izuzev šefa, jer on je „nedodirljiv i svemoćan“) nikakve vajde, vrlo moguće da će vam odgovoriti vrcavim pitanjem „zar ti to smeta?”. Al ne dajte se prevariti.

U stvari, kada vidite da neko pucketa zglobovima, što svakako postaje navika, imajte na umu da ta osoba možda traži pažnju i ništa više, kažu psiholozi. S druge strane, prema statistikama jednog istraživanja u SAD-u, 25 % Amerikanaca ima ovu naviku, najviše zbog stresa, jer kako ispitanici objašnjavaju taj zvuk i krckanje ih opušta. Da, možda trenutno. Svakako, lekari će vas upozoriti da ovu naviku ne izazivate jer možete, nepotrebno, rastegnuti zglobove vaših prstiju.

Sigurno ste videli i kada neko svaki minut prelazi rukama kroz kosu, što pored poznatog koketiranja, može značiti da se radi o ogorčenoj ili uznemirenoj osobi.

Još jedan, generalno prihvaćen kao “govor zavođenja“ koji može da zavara, jeste kad stavite ruke na bokove. Ako razgovarate s nekim sa ovakvim položajem ruku, pre ćete otkriti osobu koja je samopouzdana, dostupna, spremna na akciju i pregovaranje.

Mnogo je načina komunikacije sa ljudima, a neki od njih su pri samom upoznavanju ili rukovanju. Kada je naša ruka ispod, tj. prekopljena drugom znači da nam ta druga osoba automatski stavlja do znanja da smo u podređenom položaju i da nam treba zaštita. To često primenjuju i političari, posebno predstavnici  „velikih“ i „malih“ zemalja, kada žele da pokažu ko je kome potrebniji ili ko je nadmoćniji.

 

Tapkanje po ramenu, takođe, je jedan od pokazatelja dominacije, kao potvrda posle rukovanja da je ipak nečija „reč“ poslednja.

U posovnom svetu i na javnim nastupima dosta se pažnje usmerava na položaj ruku i gestikulaciji pri držanju govora. Ako vrhovi prstiju doodiruju jedni druge na suprotnim rukama, tzv. piramida, u najavi je neko složeno razmišljanje u potrazi za objašnjenjem. Isti položaj prstiju samo okrenuti prema napred dosta može reći o nekome na prvom sastanku ili razgovoru za posao. Reč je o samostalnom, sigurnom i hrabrom “pregovaraču”.

Često nam se dešava da na nekim dosadnim predavanjima, kada nekoga slušamo rukama podupremo bradu i pravimo se da upijamo svaku reč. Međutim, odajući utisak da nam je dosadno ili da smo umorni, možemo uvrediti sagovornika. Slično je i sa rukama u džepovima jer se tako predstavljamo kao osoba koja je nezainteresovana i ne baš spremna na akciiju.

Dok se glađenje brade kod muškarca može protumačiti kao ozbiljnost, češanje po vratu odaje utisak nepoverljivog i sumnjičavog sagovornika.

Kao pri svakom poslu kada isti privodite kraju, nekad slučajno (baš kao i autor ovog teksta) protrljate dlanove, što bi nekom skrivenom posmatraču možda značilo da ste uspešno završili svoj posao i sa pozitivnim ishodom.